vlami.com

Aluminijumski otpad
Čini ga otpad gde dominira prisustvo aluminijuma.Zbog velikih utrošaka energije pri dobijanju novoproizvedenog aluminijuma prerada otpada u sekundarnu sirovinu je veoma značajna delatnost.U grupi obojenih metala aluminijumski otpad predstavlja najznačajniju kolicinu.Kao otpad moze se naći u mnogim granama proizvodnje,a ne treba zanemariti i potrošnju (ambalaža).Postupak prerade otpada u sekundarnu sirovinu zavisi od cistoće aluminijumskog otpada i prisustva drugih metala u legurama.Generatori aluminijumskog otpada je su industrija i stanovništvo.Najčistiji otpad nastaje u različitim uslovima primene aluminijuma,u industriji (delovi vozila,brodova,elektrotehnici,gradjevini,).Ovaj otpad se odlikuje dobrim kvalitetom,manjom cenom prikupljanja,smanjenom potrebom dodatne obrade,stabilnim kvantitetom.Manje kvalitetniji industrijski otpad je šljaka,koja pored aluminijuma sadrži i druge metale.Zahteva složeniji proces prerade u sekundarnu sirovinu.Pritom se dobijaju kao i nus proizvodi i drugi sastojci,koji takođe imaju svoju primenu.Strugotina je jedan od vidova aluminijumskog otpada.Sadrži dosta nečistoće,te to utiče na proces prerade (poskupljuje ga i usložnjava).Drugi generator aluminijumskog otpada su ambalažna pakovanja gde su najprisutnije kao otpad limenke.Relativno je kvalitetan otpad,osim ako nema primesa belog lima.Prikupljanje aluminijumskih limenki zahteva,ako se ne primenjuje sistem razdvajanja na mestu nastanka,dosta ulaganja u infrastrukturu.

Aluminijum reciklaža

Kao što smo ranije rekli izuzetno značajan proces.
Velika potrošnja energije prilikom prerade ruda aluminijuma (boksit,kriolit) je samo jedan od razloga za ovaj proces.
Po raspostranjenosti u prirodi nalazi se na trećem mestu,iza kiseonika i silicijuma.Dobre osobine samog aluminijuma,a i njegovih legura čine da potražnja za Al stalno raste.
Širok je spektar primene i korišćenja ovog metala.
Treba navesti i da sa ekološke strane gledano reciklaža aluminijuma predstavlja bitan proces.Period raspadanja recimo limenki u prirodi moze da traje 50 do 100 godina.
Setite se ovog sledeći put kada uzmete limenku u ruke.
Kod nas trenutno postoji zamah na ovom polju reciklaže.Zasluga za to je pojačana potražnja za ovom sirovinom.Na tom polju može se raspoznati više pravaca.Jedan je stari,već duže vreme prisutan,koji podrazumeva prikupljanje neambalažnog aluminijumskog otpada.O činiocima,raznim procesima u tom delokrugu reciklaže,i ne samo tom, pisaćemo drugom prilikom.
Drugi pravac,koji je u stvari realno doživeo porast, je prikupljanje limenki.Nesumnjivo da iz više razloga ovaj proces trenutno nije na pravom putu,a to je razdvajanje na mestu generisanja otpada,jer jedino tim putem može se postići maksimalna koncetracija iskorištivog otpada,zadovoljavajućeg kvaliteta.
Velika disperzija generatora takvog otpada podrazumeva princip ‘razdvajanje na mestu generisanja otpada ‘ kao jedini isplativ.Sve ovo zahteva ne samo ulaganje u sektor reciklaže,već i promenu navika stanovništva.

Aluminijumski otpad pregled klasa i vrsta

Registrujemo tri glavne klase aluminijumskog otpada sa više vrsta u okviru njih.Klase su formirane po učešću čistog aluminijuma u otpadu.

Prvu klasu čine otpaci i ostaci nelegiranog aluminijuma.
U okviru ove klase postoji podela na glavnih pet vrsta otpada.
Prva vrsta otpada je komadni otpad cistog Al,ne ispod 99,5% prisustva Al,bez necistoća,minimalne debljine 0,2 mm,pretpostavlja se da su ovi komadi neupotrbljavani.
Drugu vrstu ove klase čine upotrebljavani komadni otpad istog hemijskog sastava kao u slučaju prve vrste.
Treća vrsta je neupotrebljivana nekaširana aluminijumska folija bez nečistoća,boja,debljine do 0,2 mm.
ÄŒetvrta vrsta je neupotrebljivana aluminijumska folija
(najmanje 25% Al) kaširana papirom,do 0,2 mm,sa najviše 5% vlage.
Poslednja u ovoj klasi je peta vrsta otpada koju čini nova neupotrebljivana aluminijumska folija (najmanje 25% Al) kaširana plastikom,do 0.2 debljine,bez nečistoća.

Drugu klasu Al otpada čine otpaci prvenstveno legiranog aluminijuma.
Prve dve vrste (1 i 2) su novi liveni i gnječeni jednorodni komadi aluminijumskog otpada,bez nečistoća.
Druge dve vrste (3 i 4) su korišćeni liveni i gnječeni jednorodni komadi aluminijumskog otpada,sa prisustvom najviše do 3% nečistoća
Treće dve vrste (5 i 6) su novi nekorišćeni liveni i gnječeni nejednorodni komadi aluminijumskog otpada ,bez nečistoća.
Četvrte dve vrste (7 i 8 ) su korišćeni liveni i gnječeni nejednorodni komadi aluminijumskog otpada,sa prisustvom najviše do 3% nečistoća.
Deveta vrsta je aluminijumski otpad sa svim prisutnim vrstama legura,sa prisustvom više od 3 % nečistoća.

Treća klasa Al otpada prvenstveno obuhvata otpad koji nije u komadima,strugotine,užad,razni sitni ostatci.Razlikujemo četri vrste.
Prva vrsta je otpad aluminijumskih užadi,sa prisustvom čelične žice.
Druga vrsta je jednorodna strugotina,sa najviše 3 % raznih nečistoća.
Treća vrsta je nejednorodna strugotina,sa najviše 3% raznih nečistoća.Toleriše se prisustvo najviše do 0,2 % cinka,olovo i 0,1 % antimona i kalaja.
Četvrta vrsta su sav ostali otpad koji nastaje prilikom proizvodnje,obrade i prerade aluminijuma i njegovih legura.Maksimalno prisustvo nečistoća do 3%,bez prisustva olova,cinka,bakra,itd.

Plastične mase
Materijali koji su proizvedeni iz sintetičkih ili polusintetičkih smola i različitih dodataka.Postoje termoplastične i termoreaktivne plastične mase.Termoplastične mase reaguju na promenu temperature(zagrevanjem omekšavaju,hlađanjem se vraćaju u prvobitno stanje).Termoreaktivne mase na povišenoj temperaturi prvo postanu plastične,a potom otvrdnu,te ne mogu omekšati i rastopiti se.
Trenutno ćemo se više bazirati na termoplastičnim masam.
Najčešće termoplastične mase su polimeri na bazi polivinilhlorida (PVC),polietilena (PE),polipropilena (PP),poliamida (PA),polistirola (PS),akrilobutadijen stirola (ABS),poliuretana,polikarbonata i dr.Termoreaktivne mase su polieterske i epoksidne smole,aminoplasti,bakelit (fenoplasti) i dr.Plastične mase se obradjuju valjanjem,livenjem,ekstruzijom,presovanjem u različite forme (cevi,ploče,folije,profile i sl.).Mogu se kombinovati sa drugim materijalima(razne plastifikacije metala,papira,tkanina,sl.).Plastične mase imaju sve veću primenu u svim oblastima života.Otpaci plastičnih masa pojavljuju se od procesa proizvodnje,pa preko otpada koji nastaje u industriji,do širokog spektra koji nastaje u domaćinstvima.Otpaci plastičnih masa smatraju se upotrebljivi za reciklažu ako nisu izmenili svoja fizičko-hemijska svojstva.Jedan od većih problema pri preradi plastičnog otpada može biti identifikacija i sortiranje po vrstama.

U principu sve plastične mase mogu se reciklirati.
Sada ćemo predstaviti one koje se najčešće recikliraju.Razlog za to su relativno jednostavni i jeftiniji procesi reciklaže.

PVC
Pun naziv polivinilhlorid.Rezultat je polimerizacije vinil-hlorida.Plastična masa koja se javlja kao sirovina i kao gotov proizvod.Naziva se još vinilid,vinidur,decelit,gutasin,geon,najčešće PVC.Ima široku primenu.Razlikujemo:tvrdi PVC koji sluzi za proizvodnju cevi,ploča,profila,mašinskih delova,itd, i meki od koga se izradjuju folije,creva,kablovska izolacija,itd..Čist PVC ima visoku reciklažnu vrednost,može se više puta reciklirati.Kada je čist da bi se doveo u stanje sekundarne sirovine dovoljno ga je podvrgnuti mlevenju,granuliranju.U ostalim slučajevima postupak je nešto složeniji.Veoma ga je bitno reciklirati jer mu je potrebno dosta vremena za razlaganje na deponijama.

PE
Polimerizacioni proizvodi etilena nazivaju se polietileni (PE).To su plastične mase prozračne ili neprovidne.Masno voštanog su opipa,mogu se bojiti.Razlikujemo polietilen niske gustine PE-LD i polietilen visoke gustine PE-HD.Razlika nastaje usled korišćenja različitih pritiska pri proizvodnji.Postojan je na temperaturama do -60`C,omekšava na 115 `C,otporan na mnoge strane uticaje.Ima široku primenu u izradi ambalaže,balona,buradi,folija,itd.U čistom stanju pogodan za reciklažu,potrebno ga je mleti,regranulirati.U slučaju kada nije u čistom stanju postupak je nesto složeniji.U slucaju odlaganja na deponije ima veoma dug period raspadanja.

PETE
Polyethylene Terephthalate
Najraširenijia vrsta plastike jer se uglavnom koristi za boce za vodu, sokove i sl, posude za prehrambene proizvode, ostalu ambalažu.

PP
Polipropilen je materijal sličan polietilenu.Ima ga više vrsta,upotrebljava se za izradu vlakana i folija.Reciklažni proces je sličan procesu obrade polietilena.

PS
Polistirol ili polistiren je materijal koji se dobija blok polimerizacijom stirola.Može biti bezbojan ili obojen.Odlika mu je velika tvrdoća,otpornost na uticaj hemikalija,pri savijanju daje metalni zvuk.Proizvodi se u obliku cevi,tvrdih folija i gotovih upotrebnih predmeta.Otpad polistirola prerađuje se mlevenjem i regranulacijom.

ABS
Plastična masa punog naziva akrilonitrilbutadijen stiren.Proizvodi se u velikom spektru boja.Dobre upotrebne osobine dovele su ga do korišćenja u raznim aparatima,telefonima,delovima za automobile,itd.Reciklira se mlevenjem i regranulacijom.

Poliuretani
Vrsta veštačkih smola nazivaju se još i poliizocijanati.Na tržistu poznatiji kao perlon,igamid.Služe i kao baze za proizvodnju veštačkog kaučuka,raznih tvrdih premaza,elastične i čvrste pene.Kao čisti otpad preradjuje se mlevenjem i regranulacijom.

Pored navedenih koji su najčešći u svakodnevnom životu,pa tako i u reciklaži,postoje mnogobrojne vrste plastičnih masa koje se u manjim količinama koriste,pa su tako i manje značajne,doduše samo po količinama,u reciklaži.
Reciklaža plastike je veoma značajna grana ove rastuće industrije.Jedan od bitnih razloga za pospešivanje t.j. povećanje obima reciklaže plastike veoma dug period razlaganja plastičnih masa.Pored stakla za koje se može reći da se ne razlaže,plastika ima najduži period raspadanja,i to do milion godina.